Kondilomi i HPV virus: Sve što treba da znate

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, predstavljaju veoma neprijatnu i polno prenosivu bolest. Ova bolest je izazvana humanim papiloma virusom (HPV), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće u genitalnom regionu. U ovom članku ćemo detaljno objasniti uzroke, simptome, dijagnozu, lečenje i prevenciju kondiloma.

Šta su kondilomi?

Kondilomi su virusne bradavice koje se javljaju na genitalnom području, anusu, a ređe i na drugim delovima tela. Izaziva ih HPV virus, koji ima preko 80 identifikovanih tipova. Od ovih, oko 30 tipova izaziva polne kondilome, dok su neki od njih povezani sa razvojem raka, posebno raka grlića materice.

Uzroci nastanka kondiloma

HPV virus se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Vertikalna transmisija, odnosno prenošenje virusa sa majke na dete tokom porođaja, takođe je moguća. Virus prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, gde završava svoj životni ciklus. Zbog toga se ne može dijagnostikovati analizom krvi.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca, mogu se naći na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, otvoru uretre, a kod homoseksualaca i na anusu. Kod žena, kondilomi se obično nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice.

Kondilomi su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom. Mogu biti beličaste ili ružičaste boje. U početku su mali, ali kasnije mogu narasti i postati vrlo voluminozni. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje.

Dijagnoza kondiloma

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Važno je naglasiti da se HPV virus ne može dijagnostikovati analizom krvi, jer se nalazi na površini sluzokože.

Lečenje kondiloma

Lečenje kondiloma je individualno i može biti iscrpljujuće i dugotrajno. Postoji više metoda lečenja, uključujući hiruršku intervenciju, krioterapiju (spaljivanje tečnim azotom), lasersko lečenje, primenu kremova i rastvora poput podophilotoxina i trihlorsirćetne kiseline. Lasersko lečenje se koristi za unutrašnje kondilome, poput vaginalnih i rektalnih.

Važno je napomenuti da sve navedene metode leče samo manifestacije HPV virusa, a ne bave se uzrokom samim virusom. Zbog toga je čest recidiv, što znači da je potrebno više puta ići na terapiju.

Prevencija i vakcinacija

Prevencija kondiloma i HPV virusa uključuje pravilnu upotrebu kondoma tokom seksualnog odnosa, redovne ginekološke preglede i vakcinaciju. Vakcine poput Cervarixa i Gardasila štite od karcenogenih tipova HPV virusa i time smanjuju rizik od raka grlića materice.

Vakcine se preporučuju devojkama u dobi od 9 do 26 godina, a najveći efekat imaju u slučajevima gde prethodno nije bilo genitalnih infekcija. Vakcinacija se obavlja u tri doze, sa razmakom od dva i šest meseci nakon prve doze.

Zaključak

Kondilomi su neprijatna i polno prenosiva bolest, ali uz pravilnu dijagnozu, lečenje i prevenciju, moguće je smanjiti rizik od komplikacija. Važno je tražiti druga mišljenja pre nego što se odredi terapija, jer se često dešava da se dijagnoza pogrešno postavi. Redovni pregledi i vakcinacija su ključni za prevenciju HPV virusa i raka grlića materice.