Mladeži na koži: Kada treba posetiti dermatologa?

Uočavanje neobičnih promena na koži, posebno mladeža, može izazvati zabrinutost. Dok su većina mladeža potpuno bezopasni, važno je znati kada promene zahtevaju pažnju stručnjaka.

Šta su mladeži i kako nastaju?

Mladeži (nevusi) su naslage pigmentnih ćelija koje se javljaju na koži. Najčešće su:

• Tamne ili svetle boje (od bež do tamno braon)
• Ravni sa površinom kože ili izdignuti
• Glatkih, jasno definisanih ivica

Većina ljudi ima između 10 i 40 mladeža tokom života, a neki se mogu pojaviti ili promeniti pod uticajem hormona ili sunčeve svetlosti.

Kada mladež postaje zabrinjavajuć?

Posetite dermatologa ako primetite bilo koju od sledećih karakteristika (ABCDE pravilo):

• Asimetrija - mladež nije simetričan
• Boja - promene boje ili neujednačena pigmenatcija
• Conture - neravne, nazubljene ivice
• Dijametar - veći od 6mm (veličine gumice olovke)
• Evolucija - promene u veličini, obliku ili boji tokom vremena

Zašto mladeži na "nezgodnim mestima" zahtevaju pažnju?

Mladeži na mestima gde su izloženi konstantnom trenju (kao što su:

• Struk
• Područje gde dodiruje odeća (pojas, grudnjak, čarape)
• Stopala ili dlanovi
• Područja za brijanje

mogu postati iritirani i povređivati se, što može dovesti do krvarenja ili infekcija. Dermatolozi često preporučuju preventivno uklanjanje takvih mladeža.

Česti mitovi o mladežima

1. "Ako dirate mladež, dobićete rak kože"

Istina: Fizičko povređivanje mladeža (kao što je slučajno ogrebotina) ne uzrokuje melanom. Međutim, ponovljena iritacija može dovesti do upale i otežati praćenje promena.

2. "Svaki mladež treba ukloniti"

Istina: Većina mladeža ne zahteva uklanjanje osim ako izazivaju nelagodnost ili pokazuju znake promene. Dermatolog će proceniti da li je uklanjanje neophodno.

3. "Mladeži se ne menjaju tokom života"

Istina: Mladeži se mogu pojavljati, nestajati ili menjati tokom života, posebno u adolescenciji i trudnoći. Ključno je pratiti brze ili dramatične promene.

Kako dermatolozi procenjuju mladeže?

1. Dermatoskopija: Pregled specijalnim povećavajućim uređajem koji omogućava detaljan pregled strukture mladeža.
2. Digitalno praćenje: Fotografisanje mladeža tokom vremena radi poređenja.
3. Biopsija: U slučaju sumnje, uzima se uzorak tkiva na analizu.

Proces uklanjanja mladeža

Ako dermatolog preporuči uklanjanje, postupak obično uključuje:

1. Lokalnu anesteziju (ubrz injekcijom)
2. Hirurško uklanjanje skalpelom
3. Šavove za veće mladeže (koji se skidaju posle 7-10 dana)
4. Slanje tkiva na patohistološku analizu

Procedura traje 15-30 minuta i obavlja se ambulantno.

Zaštita mladeža od sunca

UV zračenje je glavni faktor rizika za malignu transformaciju mladeža. Zaštitne mere:

• Korišćenje kremova sa visokim SPF (minimum 30)
• Izbegavanje izlaganja suncu između 11h i 16h
• Pokrivanje mladeža na izloženim delovima tela
• Redovna provera kod dermatologa za osobe sa većim brojem mladeža

Kada hitno potražiti pomoć?

Obratite se dermatologu što pre ako mladež:

• Krvari bez povrede
• Svrbi ili boli
• Menja boju (posebno ako potamni ili postane neujednačena)
• Dobija crvene ivice ili upaljene pojave oko sebe
• Brzo raste u kratkom vremenskom periodu

Šta raditi dok čekate pregled?

Ako mladež smeta zbog trenja odeće:

• Zaštitite ga gazom ili hansaplastom
• Nosite odeću koja ne stvara pritisak na taj deo
• Izbegavajte direktno izlaganje suncu
• Ne pokušavajte sami da ga uklonite ili "lečite"

Zaključak

Iako većina mladeža nije opasna, važno je:

• Pratiti svoje mladeže i uočavati promene
• Posetiti dermatologa ako postoje zabrinjavajući znaci
• Ne paničariti - većina promena je benigna
• Izbegavati samodijagnostiku preko interneta

Redovne kontrole kod dermatologa (posebno ako imate više mladeža ili svetlu kožu) ključne su za prevenciju i rano otkrivanje potencijalnih problema.